– Odlazu moji praščići zbog kuge proklete, u stotinama i ijadama! – rastužena je Dobra Parona nad hudon sudbinon divnih stvorenja od čijih je prerađevina tako lipo živila.
– Draga gospojo, ostav’ te se suza! Dok je uvoza biće i prasetine – reka je El Tigre i podiga sa svoga pijata uvis pinjur na kojen je drća bokun suvoga, lešoga prasećega uva.
– Tetovirani broj beštije na ovomen mistu otkriva da je prasac grokta u Mađarskoj. Prema tomen, ne triba van se briniti ni oko čega! – istaka je i uslast pomuma oni bokun.
Godine iskustva
Do njega je Bili Smo Uskoro guca ka galeb nabadajući štikadenton sa istoga pijatića. Nakon šta je teškon mukon uspija progucati jedan obilatiji zalogaj, upita je dobru i poštenu gazdaricu da šta ne promini djelatnost, u neku sa većon zaradon.
– Sada, u ovin godinaman i sa ovin iskustvon okolo materije!? – pogledala ga je ka da je nečitav u glavu i stavila mu pod nos lipi, bublasti buncek, uprav’ skinut sa vatre.
Nježin je posal njojzi i pitanje časti:
– Vidin ja da vas je badnilo ka da san doktoru svitova da se preorijentira na prodaju postola, oli od prisidnika Milanovića zatražija da se konačno uozbilji – doda je B.S. Uskoro, ali se nije da omesti:
– Ma ajte molin vas! A šta ne bi postali pekarica! Di god se nešto miša sa vodon, brašno oli cimenat, ne moreš propasti. Pa ol’ ne vidite kolko su pekari lani zaradili? Rekordnih gotovo 6 miljarda kuna, iliti 23 posto više nego godinu dana prije? – uvjerava je B.S. Uskoro.
– Je, zato Rvati iđu sve deblji! Čak i pretili! – rekla je ona, na šta su nji dvojica automatski u se uvukli nabrekle štumke prilivene priko gaća.
– I kako to molin vas, da šenica i brašno iđu jeftiniji, a kruv poskupljuje? Di toga ima? – upiljila se u njih. Je da i ona baš skroz ne ocidi svoju kuvanu praščevinu, ali moliću lipo...
– Da zašto? Pa zato šta krešiju razni aditivi. Pari da se kruv radi jedino od brašna, vid’ vas naivne! – otpovrnija jon je B.S. Uskoro čudeći se kako ona ne uviđa komparativne prednosti pekarstva u Rvata, di je odlazak po kruv i ostalo šta se nudi isto ka i otići u restoran digdi u staroj Europi.
Onda jon je El Tigre pridložija pravi posal, taman da nakon pustih truda zaplovi u mirnije vode života. Turističko iznajmljivanje na crno, to van je posal budućnosti i sadašnjosti! – uvjerava je nježin omiljeni gost.
Crni scenariji
– Ma da, kako ne! A novi Zakon o turizmu, a uvođenje reda? Oćete reći da se ja, ka poštena žena i obrtnica skrasin u mirnomen poslu na crno? Lipo zvuči da se jedna poštena žena i obrtnica skrasi u mirnomen poslu na crno da ne stežu sa svih strana! – našla je skužu da i oto odbaci ka prekvalifikaciju za mirne dane jeseni života.
– Puštite vi ote crne scenarije, uvjerava je on uporno. Zakon ki zakon, muka ga napisati! Znate kako to iđe u praksi, nema ko provoditi i nadzirati. Po’ Slovenije iznajmljuje na crno na našoj obali, pa nikomen ništa. Vako van to iđe: inšpektor u osmomen misecu dobije prijavu da niki X iznajmljuje na crno na poznatomen našen otoku. Onda oto metne u škafetin i na adresi se pojavi u sičnju. Predmet riši jednostavno, tako da napiše da ‘na predmetnoj adresi nikoga nije naša‘. I iđemo dalje!
– A čujte – rekla je ona nakon kraće stanke. Zašto ja onda ne bi u inšpektore? Ol se nije najmanje mrčiti!?